Садржај
„Перзистентност сећања“ насликао је Салвадор Дали 1931. године. Једна од његових најпопуларнијих слика, класичан је портрет сновског тумачења предмета и прилично једноставних облика искривљених или трансформисаних у непрепознатљиве форме. Богат психолошким и филозофским нијансама, „Перзистентност сећања“ може се видети у фондацији Гала-Салвадор Дали / Музеју за права уметника у Њујорку.
Биографија
Салвадор Дали живео је у Порт Ллигату у Шпанији, а многе његове слике, укључујући и ову, сугеришу сценарије заједничког пејзажа тог подручја. На плажу и камените терене приказане у светлости на слици вероватно су утицала Далијева искуства из детињства.
Топљени сатови
Оно што се често тумачи као топљени сатови заправо су комбинација сатова и сирева. Сам Дали једном је коментарисао да су ум и време попут „сира“, пуни су рупа (не може им се веровати). На својој првој слици Дали изгледа да сугерише да сећање може заварати.
Светлост и сенка
Делови слике су скривени у сенци, док су други добро осветљени. Присуство два једнака камена са њиховим сенкама заслужује посебно разматрање (један лево од дрвета, а други испод стеновитих планина). Без светлости, камен лево од дрвета заправо нема сенку. Ово показује тачност меморије када су у питању небитни детаљи и нетачност када је главна тема у питању.
Мрави
Појављују се мрави који нападају сат у доњем левом углу слике. Ово се често тумачи као различита идеја у истим оквирима (врло честа у Далијевим делима). Мрави нападају сат како би указали на нервозу и анксиозност, често повезану с временом.
Далијева интерпретација
Салвадор Дали је често давао детаљне (али нетачне) интерпретације својих дела како би збунио критичаре и љубитеље уметности. Притом је желео да подстакне више интерпретација истог дела на основу тога како су их људи (и умови) повезали са сопственим искуствима.
