Садржај
Ниска засићеност О2 (кисеоником) код пацијената са астмом је последица процеса упале и стезања дисајних путева који спречава адекватну перфузију кисеоника у крвоток.
Разумевање астме
Астма је стање у којем дисајни путеви или бронхи изненада почињу да се сужавају као резултат упале. Глатко мишићно ткиво смештено унутар бронхија контрактује се током оног што називамо бронхоконстрикцијом, што доводи до неправилног дисања.
Напад астме
Током напада астме, сужење дисајних путева доводи до повећаног напора при дисању у покушају да се ваздух истисне у плућа и из њих.
Развој хиповентилације
Борба за дисање, коју код астматичара карактеришу стезање у грудима, кашаљ и пискање, може довести до стања респираторне депресије познатог као хиповентилација.
Неадекватна размена гаса
Неадекватна вентилација узрокује повећано задржавање угљен-диоксида и смањено засићење кисеоником, јер плућа нису у стању да правилно изврше своју функцију размене гасова.
Мера и терминологија
Засићење О2 значи засићење артеријског кисеоника. Ово мерење снима пулсни оксиметар (сонда на прсту), што ће указати на смањени ниво кисеоника код пацијената са астмом.
