Садржај
Технологија је револуционисала учионицу, али није без недостатака - не у њеној употреби, већ у ономе што замењује. Многе учионице се преуређују паметним плочама и рачунарима, али не могу да замене старе наставне методе.
Потенцијал
Данас доступна технологија пружила је студентима богатство знања, које нуди велики потенцијал за брзину и стил учења. Информације су представљене на толико начина да било која врста шегрта, како надарена, тако и инвалида, може пронаћи и користити потребан материјал. Ова чињеница није повезана само са Интернетом, већ и са свим технолошким побољшањима у учењу, од паметних плоча до ручних речника.
Губитак вештина
Заједно са овим повећаним приступом знању долази и до вероватног губитка вештина комуникације и вештина интеракције између ученика и наставника, као и између ученика и колега. Ове вештине нису потребне у учионици са рачунарима, где је индивидуалност компонента учења и која се подстиче. Поред учења, решавање сукоба и социјализација некада су била два истакнута разлога да деца иду у школу. Сада је нагласак далеко од ових подручја.
Приступ за све
Образовање више није елитистичка привилегија као некада. Информације на интернету доступне су свима који имају приступ, без дискриминације. Људи из свих сфера живота могу да користе технолошки напредак, што је прилично нов академски развој у Америци.
Сиромашни остају сиромашни
Иако се општи приступ не одбија, нека деца можда неће бити изложена рачунарима и другим технологијама због свог социоекономског статуса. Дете може да живи у кући без рачунара и вероватно ће учити у сиромашној државној школи са ограниченом количином рачунара на располагању. Ученик може бити у могућности да користи рачунар само кратко или само као недељну активност уместо у редовном периоду наставе. Ово ову децу доводи у неповољан положај у учењу технолошких функција. Сиромашни градови ће такође вероватно имати недостатак за друге технолошке начине учења.
Предности вс. недостаци
Дошло је рачунарско доба; ово је неспорно. Да ли је боље да деца имају приступ рачунарима са целим садржајем уз губитак међуљудских вештина? Да ли је прихватљиво да ученик може да разговара са неким на другом крају света путем тренутних порука, али да нема интеракцију са студентом који седи поред њих у учионици? Технологија може побољшати традиционалне методе учења, али не може заменити људски додир. Коначно, квалитет часа зависиће само од квалитета наставника, а не од присуства технологије.
