Садржај
Сва материја у универзуму састоји се од хемијских елемената. Ови „хемијски грађевни блокови“ такође су основа свих живих организама на Земљи. Иако жива бића садрже неколико елемената, неки од њих се налазе у знатно већим количинама. Ови елементи су кисеоник, угљеник, водоник, азот, сумпор и фосфор.
Кисеоник
Кисеоник је елемент присутан у већој количини у живим организмима и представља 65% људског тела. Такође је најзаступљенији елемент у земљиној кори и његово присуство у ваздуху је неопходно за већину живих бића. У телу се кисеоник налази углавном у облику воде, поред тога што се користи за производњу енергије неопходне за одржавање живота.
Угљеник
Угљеник је основа за сав живот на Земљи, толико да се животни облици наше планете називају облици живота засновани на угљенику, наглашавајући значај овог елемента за живот. Атоми угљеника лако формирају везе са великим бројем других елемената, попут кисеоника и азота. Пошто угљеник лако ствара везе, он је у стању да формира дуге ланце који генеришу неопходне физичке и хемијске структуре за све сложене процесе неопходне да би се живот догодио, попут структурних протеина и генетских информација у облику нуклеинских киселина.
Водоник
Водоник је најједноставнији елемент јер у свом атому има само један протон и један електрон. Као резултат ове једноставности, водоник формира широк спектар једињења са другим елементима, што га чини важном компонентом у структури живих бића. Водоник је једна од компонената (друга је кисеоник) која формира молекул воде, основну компоненту већине облика живота. Водоник је такође нуспроизвод и посредник за различите реакције метаболизма, укључујући фотосинтезу.
Азот
Азот је још један елемент међу најзаступљенијим на Земљи, чинећи око 80% ваздуха планете. Веома је важан за развој биљака, па се једињења која га садрже лако апсорбују и користе. Такође је кључна компонента за стварање протеина и деоксирибонуклеинске киселине (ДНК), која је генетски материјал који се преноси из генерације у генерацију.
Сумпор
Сумпор је једна од компонената двеју есенцијалних аминокиселина које користе живи организми: цистеин и метионин. Ове аминокиселине су, као и све друге, неопходне за изградњу протеина, који се користе као структурне компоненте стабилности и поправке. На пример, структурна основа косе и перја састоји се од аминокиселина. Сумпор неке врсте бактерија користе и као извор енергије.
Фосфор
Фосфор се користи у стварању фосфолипида, главне компоненте ћелијских мембрана. Без њих ћелије не би могле да се развијају јер за то нису имале стабилну структуру. Овај заштитни слој фосфолипида одржава све компоненте ћелије на месту, омогућавајући да се одвијају процеси од суштинског значаја за живот, поред тога што држе разне потенцијално деструктивне материјале и бића изван њега.