Садржај
- Први светски рат (1914-1919)
- Бољшевичка револуција (1917-1921)
- Други светски рат (1936-1945)
- Хладни рат (1945-1989)
Током 20. века Русија је учествовала и у грађанском и у светском рату. Током Првог светског рата, земља се борила против Немачке док се припремала за сукоб у Аустрији. Истовремено, влада се борила са својим народом, чији је циљ био да направи револуцију у држави. Већ у Другом светском рату Руси су се поново сукобили са Немачком. И на крају тог рата, Русија и Сједињене Државе такмичиле су се, усред нефизичке борбе, да докажу која земља има бољу идеологију.
Први светски рат (1914-1919)
Учешће Русије у Првом светском рату започело је када је цар Николај ИИ одлучио да ће та земља подржати рат против Аустрије. Међутим, ова мобилизација покренула је рат са Немачком. С неприпремљеном војском, Совјетски Савез је брзо поражен током битке код Таненберга 1914. Током сукоба у Таненбергу и Прве битке на Мазурским језерима, Совјетски Савез је изгубио више од 250.000 људи, наводи ББЦ. У једном од највећих пораза током Првог светског рата - ако не и највећем - Совјетски Савез је 1915. изгубио пољску територију од Немаца.
Бољшевичка револуција (1917-1921)
Бољшевичка револуција, која се понекад назива и Руска револуција, заправо су биле две револуције започете у земљи 1917. У првој, названој Фебруарска револуција, цар Николај ИИ је абдицирао са престола; у другој, познатој као Октобарска револуција, бољшевици су збацили владу. Бољшевици су били политичка партија проистекла из поделе руске социјалдемократске странке. Од последица Првог светског рата, као што су ниска понуда хране, инфлација и незапосленост, Совјети, незадовољни ситуацијом, придружили су се револуционарним странкама, попут бољшевичке странке. Лењиновим повратком из изгнанства успео је да мотивише револуционаре слоганима, попут чувеног „Хлеба, мира и земље“.
Други светски рат (1936-1945)
Други светски рат имао је разарајуће последице по Совјетски Савез и резултирао смрћу 25 милиона Совјета. Највећи изазов за земљу и за ратног команданта Сталлина била је Хитлерова инвазија на земљу 1941. године. Пре само недељу дана Немци су већ убили или ранили 150 000 совјетских војника. Као резултат, Немачка је наставила да се усељава у земљу, све док није стигла до главног града Москве. Током московске битке Стаљин је убио 6.000 грађана јер нису желели да се боре у бици. Тада су се немачки војници преселили у Стаљинград, где су наишли на неочекивани бес Совјета у прса у прса. 1944. Совјетски Савез је пратио немачку војску у повлачењу, а априла 1945. руска победа је симболизована када је у Берлину подигнута застава Совјетског Савеза.
Хладни рат (1945-1989)
Хладни рат, између Русије и Сједињених Држава, сматра се „хладним“ због недостатка физичке борбе. САД и Совјетски Савез били су у сукобу због политичких идеологија које су усвојиле две државе: САД су имале капиталистичку и демократску идеологију, а Совјетски Савез је била комунистичка диктатура. Рат никада није резултирао физичком борбом због ширења нуклеарног оружја с обје стране. Међутим, спор се завршио пропашћу комунизма у Совјетском Савезу 1989. године.
