Садржај
Грчка митологија је пуна прича о великим јунацима и фантастичним створењима. Једно од најпознатијих митолошких бића је Пегаз, крилати коњ. Мање познати крилати коњ, Арион или Ареион, такође се појављује у многим класичним делима грчке митологије, попут Илијаде и неких Херкулових прича.
Извор
Арионово порекло је прилично разнолико. У једној од прича, Арион је син Посејдона (бога мора) и Деметре (богиње жетве). Према Тхеои, веб страници о грчкој митологији, Посејдон је прогонио Деметру. Деметра се, у покушају да побегне од Посејдона, претворила у кобилу. Посејдон се пак претворио у коња. Посејдон се парио са Деметром и касније се родио Арион. Други наративи тврде да је Арион син Гаје, богиње Земље, или да га је Посејдон подигао у спору са Атином (богињом мудрости).
Бесмртност и јуначка дела
У свакој приповести о Арионовом рођењу он је стварање божанског бића из грчке митологије. Грчка књижевност тврди да је он „божанског порекла“ и да је зато бесмртан. Коњ, дакле, никада неће умрети. Грчка митологија такође тврди да је Арион помогао многим јунацима. Према Теоју, Херкул је у бици јахао Арион. Коњ је трчао и у трци кочија првих Немејских игара.
Брзина и лет
Арион је познат по брзини и способности летења. У књизи 23 Илијаде, Хомер се позива на Арионову брзину током трке кочија, рекавши да нико од тркача није могао победити ако је такмичар иза њих трчао са Арионом. У другим приповеткама, Арион је описан као брз и, јер су му ноге лагане, он може да трчи по води а да се не покваси или да прегази шиљке, а да их не поломи.
Опис
Арионови описи се разликују у зависности од извора. Многи наративи га описују као црног коња са крилима. Неки наративи, попут „Тхебаида“ Публиа Естациа, кажу да је његова грива ватрено црвена. Једна верзија Арионове приче указује на то да је он син коња са људском фигуром, па према томе има људско стопало на једној страни тела.
