Садржај
Земље са релативно високим приходима, напредном економијом и високим стопама хуманог развоја углавном су класификоване као развијене од стране међународних организација, попут Уједињених нација или Међународног монетарног фонда. Истовремено, земље са релативно ниским приходима, нестабилним економијама и ниским нивоом хуманог развоја углавном се класификују као земље у развоју или неразвијене (што је земља мање развијена, индекс је нижи). И, наравно, постоји неколико предности за развијене земље у поређењу са земљама у развоју.
Прехрана и здравље
Иако гојазност може представљати проблем развијеним земљама (попут Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства), и даље постоји јасна предност над неразвијеним земљама (попут Буркине Фасо и Малавија) у погледу исхране и здравља. Неразвијене земље имају тенденцију да имају озбиљне проблеме са неухрањеношћу и дечјом смртношћу, малим очекиваним животним веком, ниским или недовољним нивоом покривености вакцином и високим стопама фаталних болести које су већ искорењене из развијених земаља.
Писменост и образовање
У развијеним земљама неписменост одраслих готово да не постоји, а приступ образовању је широко распрострањен. Радници могу лако комуницирати и снимати податке користећи писану реч. Такође су способнији да науче нове ствари и да се такмиче у глобалном друштву. Писмено становништво је више цивилно укључено и може боље комуницирати с владом од неписменог становништва.
Инфраструктура
Развијене земље имају предност солидног инфраструктурног система. То укључује путеве, транспорт, пијаћу воду, производњу и дистрибуцију електричне енергије, телекомуникације, болнице и школе. Све ово гарантује дужи и бољи живот људима који заузврат могу ефикасније да раде. У неразвијеним земљама читава подручја, посебно унутрашњост, могу да трпе због недостатка воде за пиће и електричне енергије или због недостатка асфалтираних путева који их повезују са најближим градовима. Недостатак инфраструктуре кочи економски раст и отежава живот грађана у тим земљама.
Висока примања
У целини, грађани развијених земаља имају већи приход, што им оставља на располагању значајну маржу новца. Ово ствара унутрашње захтеве за економијом, омогућавајући људима да купују жељене производе и услуге од локалних или међународних компанија, чиме се покреће економија земље. С друге стране, у неразвијеним земљама низак доходак грађана спречава људе да се носе са основним животним потребама (а камоли да конзумирају луксузну робу), а то такође инхибира раст економије земље.
