Садржај
Иако ниједна тканина није у потпуности ватроотпорна, неки текстилни производи су боље отпорни на пламен од других. Ватроотпорне тканине, познате и као успоривачи пламена, заслужиле су ово име на основу времена потребног за сагоревање. Они могу бити природно отпорни на ватру због својих природних влакана или зато што су третирани хемикалијом способном да се одупру јакој топлоти и пламену.
Тамо
Вуна се генерално сматра најприкладнијим природним материјалом јер је тешко запалити и у њеним влакнима се ватра гаси.Природни материјали попут свиле, памука и вуне подложнији су запаљивању од синтетичких влакана. Међутим, технике производње одеће могу побољшати њихову отпорност на ватру. Природна влакна могу се третирати хемијским раствором који побољшава отпорност на пламен. Када се материјал од природних влакана производи чврсто повезаним шавовима, он добија већу отпорност на ватру.
Акрил, полиестер и најлон
Синтетичке тканине попут акрила, полиестера и најлона могу бити опасне када горе; јер се могу отопити и изазвати опекотине коже ако особа носи одећу направљену од било ког од ових материјала. Упркос ризику, ове синтетичке тканине сматрају се ватроотпорним. Много су отпорнији на сагоревање од природних влакана, чак и када су изложени врло високим температурама. Синтетички материјали се такође могу третирати ватроотпорним хемикалијама како би се повећала њихова способност да издрже високе температуре.
Кевлар и Номек
Арамидна влакна су отпорна на топлоту. Користе се у робним маркама тканина Кевлар и Номек. Обојица су добро позната по употреби у неким врстама прслука, укључујући непробојне панцире које користе оружане снаге. Кевлар и сличне синтетичке тканине су саме по себи отпорније на ватру од било које друге врсте мрежица. Поред тога, често се користе за израду рукавица отпорних на топлоту за оне који раде са заваривањем или израдом стакла, а такође и за израду заштитних униформи за ватрогасце.
