Садржај
Реформација Мартина Лутера у 16. веку резултирала је формирањем неколико хришћанско-протестантских следбеника који су желели да се извуку из корупције Католичке цркве. Иако подељене у многе сегменте, већина протестантских религија задржала је основне принципе хришћанства онако како их је диктирала Католичка црква. Методистичка црква је настала око 1700. године, као одмак од Англиканске цркве и, попут осталих протестантских сегмената, слична је католичанству. Међутим, постоји неколико фактора који их разликују.
Спасење
Католичка црква захтева крштење као квалификацију за примање Божје благодати. Благодат се може изгубити грехом, а покора је неопходна да би се исправили и добили божанску благодат. Ако појединац умре пре него што се покаје, његова душа одлази у чистилиште, место између пакла и раја. Тамо се може постићи помирење да би се ушло у небо. Методистичка црква, с друге стране, тврди да су, поред Христове љубави, поступци и услуге на земљи показатељи прихватања појединца на небу, а покоре нису неопходне.
Свете тајне
Католичка црква дефинише седам сакрамената које је диктирао Исус Христ да би припремио душе верника да приме љубав Божију. То су: крштење, кризма (или потврда), евхаристија, помирење (или покајање), болесничко помазање, ред и брак. Методистичка црква признаје два сакрамента: крштење и причешћивање.
Доктрина
И Католичка црква и методисти користе стари и нови завет Библије као извор списа. Даље, католици признају Ватикан, Тридентски сабор, кардинале, бискупе и свештенике као облик доктрине. Методисти тврде да су речи записане у Библији једини свети списи.
Свеци
Две цркве препознају службу и мудрост појединаца проглашених светима. Чланови Методистичке цркве захваљују Богу што су послати на Земљу да предају, док католици захтевају свеце да се моле за друге за одређене благослове или помоћ. Методисти своју посвећеност усредсређују само на Тројство (Отац, Син и Свети Дух) и директну линију молитве између верника и Бога.
