Садржај
Многе животиње се сматрају слепим за боје. Људи и животиње имају чуњеве и штапиће у очима, што им омогућава да виде боје. Способност животиње да види боју зависи од рецептора боје мрежњаче ока. Неке животиње имају мање чуњева или више шипки. То омогућава одређеним животињама да боље виде ноћу и другачије виде боје. Далтонизам погађа птице, морске животиње и кућне љубимце.
Кућни љубимци
Пси се сматрају слепима за боје јер не виде неке боје, укључујући: црвену, наранџасту и зелену. Међутим, они могу да виде разлику између њих, посебно између жуте и плаве боје. Једине боје које виде су жута, плава и љубичаста. Мачке могу да разликују нијансе плаве и зелене, али не виде црвене.
Птице
Ноћне птице, попут сова, једине су слепе птице. Имају рефлектор светлости иза мрежњаче. Птице могу да виде ултраљубичасто светло и посматрају визуелне обрасце које људи могу да виде само помоћу спољних филтера. Опште правило је да су најсјајније и најшареније врсте птица мање вероватно да ће бити слепе.
Гмизавци
Многи гмизавци, попут птица, могу да виде ултраљубичасту светлост. Корњаче имају одличан вид, али не виде из даљине. Кроз ултраљубичасто виђење боје могу бити интензивније и мало другачије од оних које виде људи. Гмизавци са вертикалним зеницама могу да виде само црно-бело и активнији су ноћу.
Водене животиње
На универзитету Лунд у Шведској, научници су открили да фоке и китови немају ћелије очног конуса. То значи да су ове животиње слепе за боје. Ајкуле нису далтонисти, али неки зраци јесу. Лигње такође не виде боје, али успевају да промене нијансе да би се сакриле од предатора.
Дивље животиње
Далтонисти имају заједницу визуелних пигмената идентичних онима код слонова. Лавови деле исту врсту вида као и домаћа мачка. Јелен не може да види наранџасту, због чега је опрема за лов наранџаста.
