Садржај
Жир је плод који производе храстови и важан су извор хране за животиње. Дивљим животињама обезбеђују протеине и калорије током јесени и зиме, када плодови лета не постоје. За разлику од воћа, ови ораси имају тврду љуску која их штити од брзог труљења, пружајући дужи рок трајања.
Сисари
Према подацима Флорида Цооперативе Ектенсион Сервице, више од десет врста животиња једе жиреве. Сисари који једу ово воће укључују веверице, летеће веверице, мишеве, пацове, зечеве, ракуне, сканке и лисице.
Птице
Познато је да птице као што су сисе, кардинали, црвенокоси дјетлићи, препелице, топови и вране једу жир, посебно бели храст, који углавном даје мање горког воћа од осталих. Птице са већим кљуновима боље отварају зреле орахе. Птице које се лове, попут патке, ћуретине и јаребице, такође једу жир.
Животиње храњене човеком
Ловци знају да јелени и дивље свиње воле жиреве, а понекад их ставе у хранилице. Краве, овце и коњи једу и жиреве и храстове листове, али се разболе. Стручњаци за стоку препоручују да ове животиње не пасу на подручјима са многим од ових стабала.
Људи
Танини храстова стварају горчину у жиру која им оставља непријатан укус за већину људи. Жир се може кувати како би се смањио танин. Неким ће се овај процес редукције танина можда свидјети много посла, али другима се свиђа изазов. Ханк Схав, аутор књиге „Хунт, Гатхер, Цоок: Финдинг тхе Форготтен Феаст“ радије пече плодове како би добио слаткоћу. Воли их са кором, куваним, сушеним и затим печеним на 150º Ц. Време у рерни је од 30 минута до сат времена, са неким сортама међу плодовима.
